Uskršnji post i posna jela: praktičan vodič i recepti

Uskršnji post - vreme posne trpeze i duhovnog preobražaja

Za pravoslavne vernike upravo počinje vaskršnji post, najstroži i najduži post u godini. Traje sedam nedelja i čini srce pripreme za najradosniji hrišćanski praznik. Iako mnogi pomisle samo na posna jela i izbacivanje mesa, post je mnogo dublji: to je vreme molitve, tišine, sabranosti, praštanja i vršenja dobrih dela. Hrana je, dakle, važan deo posta, ali ne i jedini cilj.

Kada govorimo o posnoj trpezi, često čujemo pitanja: šta smem da jedem, kako da spremim ukusan ručak bez mesa, šta raditi kada postim na vodi, a šta kada je dozvoljeno ulje? Posnih recepata je mnogo, ali je možda najveći izazov pripremiti obroke koji su jednostavni, hranljivi i ukusni, a opet u skladu sa pravilima posta.

Post ne mora da bude dosadan ni jednoličan. Namirnice poput pasulja, sočiva, krompira, pirinča, testenine, pečuraka, soje, kupusa, šargarepe, celera, bundeve, jabuka, suvog voća, oraha, badema i lešnika pružaju veliki prostor za maštu. Uz malo organizacije i proverenih recepata, posna hrana postaje prava kulinarska avantura.

Ovaj članak donosi niz proverenih ideja koje su sakupljane iz svakodnevnog iskustva onih koji poste: od jednostavnih salata i čorbi, preko glavnih jela, do posnih slatkiša koji mogu da posluže i za svečanu trpezu.

Šta znači postiti na vodi, a šta na ulju?

U pravoslavnoj tradiciji post ima nekoliko stepena. Kada se kaže da se posti na vodi, to najčešće znači da se izbegavaju sve namirnice životinjskog porekla, ali i biljno ulje. U praksi to znači kuvana ili barena jela od povrća, žitarica, testenine i mahunarki pripremljena bez ulja. Na ovakav način poste se obično prva i poslednja nedelja vaskršnjeg posta, iako mnogi po blagoslovu svog duhovnika poste na vodi i duže.

Kada se posti na ulju, dozvoljena je biljna hrana pripremljena sa uljem. To znači da možete dinstati povrće, pržiti palačinke, peći pite, koristiti margarin biljnog porekla u pripremi kolača i praviti jela koja su teksturom i ukusom bliska svakodnevnoj ishrani. I dalje se izostavljaju meso, mleko, sir, jaja i svi proizvodi koji ih sadrže.

Riba se jede samo u danima kada crkveni kalendar to dozvoljava. U vaskršnjem postu to su najčešće veliki praznici koji padnu u toku posta, poput Blagovesti i Cveti. Subotom i nedeljom tokom većeg dela posta obično je dozvoljeno vino i ulje, ali riba ne. Zato je uvek najbolje da se vernik pridržava uputstva svog paroha ili duhovnika, posebno ako je post prvi put ili zbog zdravstvenih razloga.

Kako prepoznati da li je neki gotov proizvod posan?

U današnjim prodavnicama postoji veliki izbor gotovih namirnica, ali baš zato treba pažljivo čitati deklaracije. Mleko u prahu, surutka, kazein, želatin i razne miečne komponente često se kriju tamo gde ih ne očekujemo. Neki gotovi keksići, čokolade, supe iz kesice, paštete, čak i slani snakovi mogu sadržati sastojke koji nisu posni.

Posebno treba obratiti pažnju na želatin. On se pravi od životinjskih kostiju i nije posan. Zato prilikom kupovine slatkiša, voćnih pudinga ili žele bombona treba proveriti da li sadrže želatin. Biljna zamena za želatin jeste agar-agar, koji se dobija od algi i odlično funkcioniše u posnim kolačima.

Takođe, mnogi proizvodi koji su obeleženi kao posni mogu sadržati tragove mleka ili jaja. Nekada je to posledica iste proizvodne linije, a nekada stvarni dodatak. Oni koji strogo poste često se ugledaju na preporuku svog duhovnika; najsigurnije je birati proizvode sa jasnim i kratkim sastavom, a još bolje spremati hranu kod kuće od osnovnih namirnica.

Posne salate i hladna predjela

Posna trpeza često počinje salatom. One su lake, sveže i pune vitamina. Kada se u salatu doda tunjevina ili mahunarke, ona može da posluži i kao glavni obrok, posebno u dane kada je riba dozvoljena. Kada se posti na vodi, salate se prelivaju limunovim sokom, sirćetom, začinskim biljem i malo vode, a kada se posti na ulju, maslinovo ili suncokretovo ulje čini ih bogatijim.

Salata od crvenog kupusa i tunjevine

Ova salata se pravi brzo, a izgleda svečano. Potrebno je uzeti trećinu ili četvrtinu manje glavice crvenog kupusa, zavisno od veličine. Kupus treba sitno iseckati, pa ga staviti u činiju. Preko kupusa se izruči jedna konzerva tunjevine, zajedno sa uljem u kom je tuna stajala. Dodaje se malo soka od limuna, soli i bibera po ukusu. Sve se lagano promeša i pospe peršunovim listom.

Kombinacija hrskavog kupusa i masne tune daje izuzetan ukus, a limun osvežava celu priču. Ova salata može da stoji na posnoj trpezi i kao predjelo i kao lagani ručak.

Vitaminska salata sa kupusom, jabukom i šargarepom

Čak i oni koji ne poste vole ovu salatu. Zelena salata se iseče na tanke trake, a zatim se dodaje crveni kupus. Na jednu glavicu zelene salate obično ide trećina manjeg crvenog kupusa, jer je crveni kupus pomalo gorak i treba ga uravnotežiti. U to se izrenda jedna velika kisele jabuke ili dve manje, pa se doda krupno rendana šargarepa.

Preliv se pravi od maslinovog ulja, soka od limuna, vode, sitno seckanog vlašca, peršuna i bibera. Ko voli, može dodati i malo origana ili gotove mešavine začina za salatu koja se prodaje medju začinima. Salata treba da odstoji desetak minuta pre služenja, da se ukusi spoje.

Salata od pasulja

Jedna od najpraktičnijih posnih salata jeste ona od crvenog pasulja. Oko tri stotine grama obarenog crvenog pasulja treba ocediti i prohladiti. U njega se dodaje pola struka praziluka, sitno isečenog, i jedna manja konzerva kukuruza šećerca. Za preliv se pomeša malo maslinovog ulja, jabukovog sirćeta, soli, bibera i kašika senfa. Ovaj preliv se dobro umuti viljuškom, pa se njime prelije salata. Kada odstoji u frižideru sat-dva, ukus je još bolji.

Posna salata od pirinča

Za one koji žele zasitnije predjelo, odličan izbor je salata od pirinča. Petsto grama pirinča se skuva u slanoj vodi, ocedi i prohladi. Zatim se dodaju trista grama mariniranih pečuraka, sto pedeset grama rotkvica isečenih na listiće i sto grama praziluka, takođe tanko isečenog. Sve se začini solju, biberom, jabukovim sirćetom i uljem. Ova salata može da bude glavno jelo, a odlično se slaže sa posnim hlebom.

Posne čorbe i supe

Čorbe su nezaobilazni deo posne kuhinje. U hladnijim danima greju, a u danima posta na vodi predstavljaju pravo osveženje za organizam. Kuvano povrće zadržava vitamine, a kada se blenderom pretvori u krem supu, dobija se gusto, mekano i ukusno jelo bez ijedne kapi ulja.

Čorba od sočiva

Sočivo je jedna od najhranljivijih namirnica tokom posta. Pre pripreme, sočivo je najbolje potopiti u vodu dan ranije ili bar nekoliko sati pre kuvanja. U lonac se stavi sočivo, prelije sa oko litrom i po vode, pa se doda seckani crni luk, šargarepa, celer i peršunov koren. Kada provri, smanji se temperatura i doda se paradajz sok. Posle tridesetak minuta kuvanja, sočivo će omekšati, a čorba će dobiti gustinu. Pred kraj se dodaju so, biber, lovorov list i, po želji, beli luk.

Ova čorba se može poslužiti uz prepečeni hleb. Kada se posti na ulju, luk i povrće možete prethodno propržiti na ulju, pa će čorba biti još aromatičnija.

Posna čorba od povrća, pasirana

Odličan način da se iskoristi povrće koje stoji u frižideru jeste pasirana čorba. U šerpu se stavi jedan krompir, jedna šargarepa, jedna glavica crnog luka, šoljica graška, šoljica kukuruza, malo karfiola i komad celera. Povrće se nalije vodom, posoli i kuva tridesetak do četrdeset minuta. Kada omekša, sve se izmiksira blenderom, vrati u vodu u kojoj se kuvalo i začini suvim začinom i bosiljkom.

Ova čorba se može jesti sa limunovim sokom, a ko ne posti može je dopuniti jogurtom ili pavlakom. U posnoj verziji i bez ovih dodataka ostaje kremasta i zasitna.

Riblja čorba kada je riba dozvoljena

U dane kada crkveni kalendar dozvoljava ribu, mnogi posežu za ribljom čorbom. Iako svako ima svoj način, jedna od jednostavnijih verzija podrazumeva da se prvo proprži crni luk, pa se dodaju šargarepa, koren peršuna i celera. Kada povrće omekša, nalije se vodom i ubaci očišćena rečna riba ili fileti bele ribe. Riba se kuva kratko, jer bi se prekuvavanjem raspala. Na kraju se čorba začini ale paprikom, biberom, lovorovim listom i peršunom. Oni koji žele složeniji ukus mogu dodati malo belog vina, ali to nije neophodno.

Glavna jela za posnu trpezu

Kada se spremaju glavna jela, najčešće se poseže za jelima od krompira, pirinča, testenine i mahunarki. Ona su dostupna, zasitna i lako se prilagođavaju različitim stepenima posta.

Posni đuveč sa povrćem

Jedan od najlepših primera kako povrće može da zameni meso jeste đuveč. Na malo ulja proprži se dve glavice crnog luka, dve paprike i dve šargarepe. Kada povrće omekša, dodaje se tri stotine grama pečuraka, najbolje bukovača, i tri sveža paradajza isečena na kockice. Sve se krčka dok voda ne ispari, a zatim se dodaju dve šake pirinča i malo vode. Đuveč se ostavi na laganoj vatri dvadesetak minuta. Po potrebi se dolije još vode, ali tako da na kraju jelo bude gusto, a pirinač skuvan. Začini se solju, biberom, bosiljkom i peršunom.

Kada se ovaj đuveč priprema za post na vodi, ulje se izostavi, a povrće se dinsta u vodi. I tako je ukusno, posebno kada se doda malo soka od paradajza da povrće dobije boju i punoću.

Punjene paprike sa krompirom i povrćem

Punjene paprike ne moraju uvek da budu sa mesom. Jedna proverena ideja jeste da se paprike napune izrendanim krompirom, šargarepom, lukom i začinima. Paprike se prvo operu i pripreme tako što im se oduzme poklopac i očisti unutrašnjost od semena. U posebnoj posudi se izrenda nekoliko krompira, jedna šargarepa, a luk se sitno isecka. Ta smesa se posoli, dodaje se malo bibera, origana ili vegete, pa se time pune paprike.

Punjene paprike se ređaju u podmazan pleh ili tepsiju. Na dno se može sipati malo vode ili soka od paradajza. Peće se oko sat i po na umerenoj temperaturi, dok paprike ne omekšaju i vrhovi ne porumene. Ovo jelo je gotovo potpuno bez ulja, ako se teflonska tepsija samo lagano poprska ili ako se na dno stavi papir za pečenje.

Sarma od šampinjona i oraha

Sarma je jelo koje se često sprema za slavu, a u posnoj varijanti može da bude pravo iznenađenje. Umesto mlevenog mesa, koriste se pečurke i orasi. Prvo se sitno isecka glavica crnog luka i proprži na ulju. Kada luk omekša, dodaje se rendana šargarepa, pa seckani šampinjoni. Posle nekoliko minuta dinstanja, smesa se začini solju, biberom i ale paprikom, pa se u nju umeša sto pedesetak grama mlevenih oraha. Ovako pripremljen fil se hladi, pa se zavija u listove kiselog kupusa.

Sarma se kuva u loncu na tihoj vatri oko sat i po. Kiselom kupusu često nije potrebna so, pa treba probati tečnost pre dosoljavanja. Ova sarma je toliko ukusna da i oni koji ne poste često traže baš ovo jelo.

Pohovane tikvice na lagan način

Tikvice su povrće koje se brzo priprema i u postu može da posluži kao prilog ili predjelo. Umesto klasičnog pohovanja u jajima, tikvice se mogu iseći na duge trake pomoću ljuštice za krompir, pa uvaljati u smesu od brašna, vode i prstohvata soli. Tako pripremljene trake se prže na vrelom ulju dok ne postanu hrskave. Služe se odmah, posute peršunom ili sa soseom od jogurta u mrsnoj varijanti, odnosno sa posnim prelivom od limuna i belog luka tokom posta.

Testenine i jednostavna jela na vodi

Testenine su često spas u danima kada žurimo. Kuvane špagete ili makarone mogu se poslužiti na bezbroj načina. Neki vole makarone sa makom i šećerom, drugi sa orasima ili rogačem, treći sa domaćim sosom od paradajza. Kada se posti na vodi, makarone se jednostavno skuvaju u slanoj vodi i preliju kečapom ili pospu šećerom i mlevenim orasima.

Makarone sa tunjevinom

Odličan izbor u dane kada je riba na posnoj trpezi dozvoljena jesu makarone sa tunjevinom. Na malo ulja proprži se sitno iseckan crveni luk, doda se malo svežeg paradajza ili paradajz pirea, pa bosiljak. Kada se sos kratko prokrčka, dolije se oko dve šolje vode i ubace makarone. Makarone se kuvaju u tom sosu, uz povremeno dolivanje vode, dok ne omekšaju. Pred kraj se dodaje konzerva tune, sve se promeša i ostavi još koji minut da se ukusi sjedine.

Špagete sa posnim sosom od soje

Oni koji žele podsetnik na bolonjeze sos mogu napraviti posnu verziju sa sojinim ljuspicama. Sojine ljuspice se potope u toplu vodu i ostave da nabubre, a zatim se ocede. Na ulju se proprži crni luk, doda se soja i dinsta nekoliko minuta. Zatim se umeša gusti sok od paradajza, so, biber, origano i malo vode. Sos se krčka dok se ne zgusne, pa se preliva preko skuvanih špageta.

Soja je gotovo bezukusna, pa joj treba dati dovoljno začina. U vodu u kojoj se namače može se dodati malo vegete ili soli, a tokom dinstanja soja najbolje upija ukus luka, belog luka i paradajza.

Pirinčana kaša na vodi sa suvim grožđem

Pirinčana kaša je jedno od onih jela koja se lako prave, a mogu se jesti i slana i slatka. U manju šerpu staviti šolju pirinča i četiri šolje vode. Dodati pola šolje suvog grožđa i jednu jabuku isečenu na kockice. Kada provri, smanjiti temperaturu i kuvati oko deset minuta. Zatim se šerpa skloni sa vatre, poklopi i ostavi da odstoji još pola sata. Slatka pirinčana kaša se zasladi po ukusu i pospe cimetom ili vanilom.

Za slanu varijantu, umesto suvog grožđa i jabuke, mogu se dodati šargarepa, grašak i začini. Ovakav pirinač na vodi veoma je hranljiv i lako se vari, pa se preporučuje onima koji prvi put poste.

Posni namazi i doručak

Doručak tokom posta ume da bude najveći izazov, posebno za one koji su navikli na jaja, mleko ili šunku. Dobra vest je da posni namazi mogu biti ukusni, jednostavni i zasitni. Hleb sa domaćim pekmezom ili medom uvek je dobra osnova, a dodatak orašastih plodova ili semenki čini doručak hranljivijim.

Posni namaz od krompira i šargarepe

Ovaj namaz je odličan za dane posta na vodi. Obari se oko kilogram krompira, jedna veća šargarepa, malo korena celera, peršuna i praziluka. Kada povrće omekša, izmiksira se u blenderu. U to se dodaje prethodno prepečeno i mleveno dvesta grama kikirikija ili susama, sok od jednog limuna, par čenova belog luka, senf, so i začini po ukusu. Smesa treba da bude glatka i kremasta. Ovaj namaz se maže na hleb ili prepečeni dvopek i pravi je izvor energije za ceo dan.

Ovsenja kaša sa voćem

Ovsenje pahuljice su odlične u postu jer prirodno zgušnjavaju i daju osećaj sitosti. Pahuljice se preliju vodom i kuvaju samo toliko da provri, a zatim se sklone sa vatre. Kada upiju višak vode, dodaje se med ili smeđi šećer, sveže voće, malo cimeta i suvo grožđe ili brusnice. Ova kaša može da se pripremi i dan ranije i posluži hladna, kao varijanta ovsenih pahuljica potopljenih u voćni sok.

Posni kolači i slatkiši za posnu trpezu

Posna trpeza ne bi bila potpuna bez nečeg slatkog. Iako se tokom posta savetuje umerenost, praznici poput Blagovesti, Cveti i sam Ulazak u nedelju pred Vaskrs često traže svečani kolač. Posni kolači se prave bez jaja, mleka i maslaca, ali uz pomoć voća, čokolade, meda, oraha i biljnog margarina mogu biti izuzetno sočni i ukusni.

Kolač sa višnjama i posnim šlagom

Za svečanu posnu trpezu često se pravi torta sa višnjama. Kore se pripremaju od brašna, vode, ulja, džema, kakaa i sode bikarbone. Peku se tri odvojene kore, a fil se pravi od višanja skuvanih sa šećerom. Višnje se ocede, pa se deo soka od kuvanja umeša u posni šlag. Prva kora se premaže slojem višanja i šlaga, preko toga dolazi druga kora, pa opet šlag, i tako do treće kore. Tortica se odozgo ukrasi posnim šlagom, rendanom čokoladom i nekoliko svežih višanja.

Kore se mogu napraviti i sa kiselom vodom da budu penastije. Važno je da se svi sastojci dobro izmešaju i da se kore peku na umerenoj temperaturi, jer su posne kore sklonije suvoći.

Kuglice od smokava i oraha

Jedan od najjednostavnijih posnih slatkiša jesu kuglice od suvog voća. Dvesta do dvesta pedeset grama smokava i sto grama oraha samelju se u secku ili blenderu. U to se dodaje šećer u prahu, sok od pola limuna i malo soka od pomorandže. Smesa treba da bude dovoljno čvrsta da se od nje mogu oblikovati kuglice. Kuglice se uvaljaju u mlevene orahe, kokos ili susam i ostave u frižideru da se stegnu. Ovi slatkiši su gotovi za petnaestak minuta, a ukusom podsećaju na kvalitetne energetske pločice.

Slatka pita sa bundevom, jabukama ili višnjama

Pita od kora je još jedna proverena posna poslastica. Za posnu trpezu mogu se koristiti gotove tanke kore koje ne sadrže jaja. Svaka kora se poprska mešavinom vode i malo ulja, pospe šećerom, cimetom i mlevenim orasima. Preko toga se rasporedi izrendana bundeva ili jabuke, odnosno oceđene višnje. Kora se uvije u rolat ili preklopi, pa složi u pleh. Pita se peče na umerenoj temperaturi, a kada je gotova, može se preliti sa malo vrućeg šerbeta od vode i šećera da ostane sočna.

Od iste smese mogu se praviti i posne pogačice sa pečurkama ili prazilukom, ali tada se šećer izostavi, a doda se so i začini.

Post na vodi: kako preživeti prvu i poslednju nedelju

Za mnoge vernike najteži deo vaskršnjeg posta jesu dani kada se posti na vodi. Bez ulja, jaja i mleka, lako je pomisliti da nema dovoljno hrane. Ipak, iskustvo onih koji redovno poste pokazuje da je moguće ispoštovati ovaj stroži način ishrane i ostati sit, zdrav i dobro raspoložen.

Ključ je u jednostavnosti. Kuvani krompir, pasulj, sočivo, boranija, grašak, pirinač, karfiol, brokoli, kupus i šargarepa čine osnovu. Kada se povrće kuva u vodi sa malo soli, začinskog bilja i lovorovog lista, dobija prirodan ukus. Krompir se može ispasirati sa vodom u kojoj se kuvao i malo belog luka; tako se dobija pire bez ijedne kapi ulja.

Za doručak na vodi odličan izbor su zobene, ražane ili ječmene pahuljice prelivene voćnim sokom. Ovom mešavinom mogu se dodati seckane jabuke, suvo grožđe ili korndflakes. Za ručak su dobre čorbe od povrća i pasulja, a za večeru hleb sa pekmezom, medom ili ajvarom, uz sveže voće i orašaste plodove.

Važno je piti dovoljno vode i ne preskakati obroke. Topli napici, poput čaja od nane ili kamilice, pomažu da se organizam opusti i unese osećaj topline. Oni koji poste na vodi često kažu da posle prva dva dana organizam prelazi u mirniji ritam i da se osećaj gladi znatno smanjuje.

Post i duhovni rast: podsetnik za svaki dan

U vreme posta, lako je usmeriti svu pažnju na hranu. Šta smem da pojedem, šta ne smem, šta ću spremiti za goste - sve su to važna pitanja, ali ne smeju da zasene suštinu. Post je pre svega vežba sabranosti, strpljenja i ljubavi. Zato je uz posna jela potrebno negovati i unutrašnji mir: više se moliti, čitati Sveto pismo, činiti dobra dela i čuvati se od ljutnje, ogovaranja i osude.

Oni koji su već postili znaju da je ponekad mnogo teže oprostiti uvredu nego odreći se omiljenog jela. Upravo u tome se krije snaga posta. Kada čovek nauči da kontroliše svoje prohteve i navike, lakše mu je da upravlja mislima i osećanjima. Zato se često kaže da pravi post nije samo u tanjiru, nego u srcu i umu.

Pred Vaskrs, vernici se pripremaju za pričešće kroz ispovest i molitvu. Crkva preporučuje da se vernici pričešćuju što češće, ali uvek uz blagoslov duhovnika koji poznaje njihovo zdravstveno stanje, porodične prilike i nivo duhovnog iskustva. Zato je najbolje da svako razgovara sa svojim parohom i od njega dobije uputstvo kako da posti i kako da se pripremi za Svetu tajnu.

Iskustvo onih koji poste čitav vaskršnji post pokazuje da je post izvodljiv i da ne mora biti iscrpljujući. Uz dobru organizaciju, proverene recepte i podršku ukućana, posni dani mogu postati dragoceno vreme mira, tišine i duhovne obnove.

Mali podsetnik za posnu trpezu

Kada se priprema posna trpeza, korisno je imati u vidu nekoliko jednostavnih pravila:

• Uvek imati na polici pirinač, testeninu, brašno, kukuruzno brašno, zobene pahuljice i hleb.
• U frižideru držati sveže povrće, pečurke, limun, začinsko bilje i domaće pekmeze.
• U ostavi imati mahunarke - pasulj, sočivo, leblebije i grašak, jer su one glavni izvor proteina u postu.
• Soja, u obliku ljuspica ili komada, može zameniti mleveno meso u paprikšu, sarmi i bolonjeze sosu.
• Orašasti plodovi, semenke i suvo voće odlični su za doručak i užinu, a mogu se koristiti i za posne kolače.
• Za posne slatkiše koristiti biljni margarin, kakao, med, smeđi šećer, vanilu, cimet i sezonsko voće.
• Kada se posti na vodi, umesto ulja koristiti vodu, limunov sok, sirće i obilje začina da jelo ne bude bljutavo.

Savet za sve koji počinju: ne trudite se da odmah ispostujete savršeno sve. Lepše je početi postepeno, uz molitvu i blagoslov duhovnika, nego odustati posle nekoliko dana zbog iscrpljenosti. Bog ne traži mučenje tela, nego čisto srce i trud koji je u skladu sa mogućnostima svakog čoveka.

Neka posna trpeza bude prilika da se porodica okupi za stolom, da se skuva jednostavno jelo od povrća, da se razmeni poneka reč radosti i podrške. Uskršnji post prolazi brzo, a priprema za najradosniji praznik ostaje u sećanju kao vreme kada je i telo i duša dobilo priliku da se odmori od suvišnog i okrene ka onome što je suštinsko.