Morsko prase ishrana i nega - sve što treba da znate

Morsko prase je jedan od najomiljenijih kućnih ljubimaca zbog svoje umiljate prirode, društvenosti i jednostavnog održavanja. Međutim, iza tih simpatičnih očiju i cupkavog repića krije se niz specifičnih zahteva o kojima svaki odgovoran vlasnik mora voditi računa. Od ishrane bogate povrćem, preko pravilnog režima vode, sve do izbora odgovarajuće piljevine i redovne zdravstvene nege - svaki aspekt zajedno gradi temelj za srećan i dug život ovih malih glodara. U ovom članku bez zadrške delimo praktične, proverene savete koji su se gomilali kroz višegodišnja iskustva mnogobrojnih vlasnika, a sve kako biste i vi mogli da izbegnete česte greške i obezbedite svom prasetu najbolju moguću brigu.

Ishrana morskog praseta - povrće, voda i granule

Kada je morsko prase ishrana u pitanju, mnogi početnici se pitaju da li je dovoljno davati im samo gotove granule iz prodavnice. Odgovor je odlučno - ne. Prava nega morskog praseta podrazumeva izbalansiran obrok u kome najmanje 70% čini vlaknasta hrana (seno), a ostatak sveže povrće i povremeno voće. Povrće za morsko prase je ključni izvor vitamina C, koji ove životinjice ne mogu same sintetisati. Redovno treba nuditi sledeće vrste: paprika (sve boje), peršun, celer, kelj, brokoli (u manjim količinama zbog nadimanja), tikvice, krastavac, kao i lišće maslačka i blitve. Treba zapamtiti da peršun i celer imaju najviše vitamina, ali i da su neki vlasnici svedočili da njihovi ljubimci doslovno „tamane kao ludi“ baš tu namirnicu.

Voće treba davati štedljivo, pre svega zbog šećera. Najčešći favoriti su jagode, kivi, jabuke, a mnogi prasići vole i koru od banane - ponekad više nego samo voće. Zanimljivo je da su vlasnici primetili kako neke jedinke odbijaju jagodu „iz čista mira“, dok drugi jedva dočekaju peteljke od istog voća. Pravilo je: sve umereno i uz stalno posmatranje stolice. Ako se pojavi mekša stolica, odmah treba smanjivati vlažnu hranu i vratiti se na seno dok se probava ne normalizuje.

Posebna tema je voda za morsko prase. Postoji verovanje da prasac ne mora piti vodu ako jede dovoljno povrća, ali to nije univerzalno pravilo. Mnogi vlasnici svedoče: „Nikada im nisam davala vodu, samo povrće i voće, i bili su zdravi godinama.“ Ipak, ako je ljubimac navikao na pojilicu ili činijicu od malena, naglo ukidanje vode može izazvati stres. Upravo se u nekim iskustvima vidi da prase koje je naviklo na vodu - pije obilno, pa se vlasnici brinu da li će dehidrirati ako je ukinu. Savet stručnjaka je da se voda uvek ostavi dostupna, naročito leti i kod pasa koji jedu više suve hrane. Takođe, iskustvo pokazuje da prasići koji piju mnogo ujedno i više mokre, pa će potrošnja piljevine biti veća, ali to ne znači da je životinji loše - naprotiv, ako je mokraća bistra i nema promena u ponašanju, sve je u redu. U suprotnom, previše vode može ukazivati na zdravstveni problem, pa je onda obavezna poseta poznavaocu veterinarske medicine za male životinje.

Piljevina i higijena kaveza - od stolarske trine do presovanih peleta

Jedna od najvećih briga svakog vlasnika je piljevina za morsko prase. Cena komercijalne piljevine nije zanemarljiva, a prasići umeju biti pravi mali fabrikanti otpada. Nije retkost da se kavez menja svaki drugi dan, a potrošnja bude i više od pola pakovanja odjednom. Tako se mesečni trošak može popeti i na nekoliko hiljada dinara, zavisno koliko se „gospodin naliva“. Zato mnogi traže alternativu - stolarska piljevina. Iskustva su podeljena: jedni je hvale jer je jeftina ili čak besplatna ako se uzme direktno od stolara, a drugi se pribojavaju da u njoj ima parazita, da može biti prašnjava ili sadržati ostatke hemikalija.

Ako birate stolarsku piljevinu, bitno je da stolar bude proveren, da drvo nije tretirano lakovima ili zaštitnim sredstvima i da je trina suva i čista. Neki vlasnici su zadovoljni jer za dzak od preko 100 dinara dobiju ogromnu količinu koja traje i po tri meseca. Drugi ipak više veruju presovanoj piljevini ili drvenim peletima, koji upijaju više, duže traju i ne raznose se po stanu. Kako navode iskusni čuvari, peleti se mogu kupiti po ceni od oko 500 dinara za kilogram, a prasac ih gricka polako i ne razbacuje.

Što se tiče samog kaveza, preporuka je da izaberete žičani kavez sa dubljom plastičnom kadom, jer stakleni akvarijumi nisu prikladni. Oni ne obezbeđuju dovoljno protoka vazduha, lako se stvaraju mirisi i mogu izazvati respiratorne probleme. Uz to, ako je kavez dovoljno velik (minimum dužine 100 cm za jedno prase), prasac može da trčkara, da se istrčava i da obavi nuždu u jednom delu - mada mnogi vlasnici s dozom humora priznaju da mužjaci umeju biti veći nered i da tragove ostavljaju „gde ih stignu“. Zato neke domaćice pribegavaju krpicama i peškirima kao podlozi, jer se lakše peru, a prasac uči da na mekanoj podlozi spava, dok za nuždu koristi posebno određen ćošak s piljevinom. Svakodnevno čišćenje produžava svežinu i smanjuje neprijatan miris - jer, kako ističu vlasnici, „nije prase ono što smrdi, već nečist kavez“.

Zdravlje i prevencija - od parazita do kupke

Zdravlje morskih prasica zavisi od pravilne nege, ali i od pravovremene reakcije na simptome. Najčešći problemi su gljivične infekcije (na ušima, po koži), paraziti (šuga) i povrede. U nekoliko navrata vlasnici su otkrili da su paraziti prisutni već pri kupovini iz pet shopa, gde životinje dolaze u lošem stanju. Zato je od ogromne važnosti prvi pregled kod veterinara koji poznaje male glodare. Lečenje gljivica na ušima najčešće podrazumeva kreme poput onih na bazi klotrimazola (humani preparati koji su bezbedni i za bebe, pa i za prasice), dok se protiv šuge koriste strogo dozirane ampule ili injekcije. Oprez: nepravilno lečenje može dovesti do ozbiljnih posledica, jer su prasici osetljivi i lako dehidriraju.

Jedno od bolnih iskustava pokazuje da se mladunče, koje je došlo sa vidljivim ranicama na uvetu i upalom stopala, borilo mesec dana uz pomoć kremica, vitamina i pažnje, ali je na kraju ipak podleglo - ne od spoljašnjih parazita, već verovatno zbog urođenih unutrašnjih slabosti. Tužne priče podsećaju da treba birati proverene odgajivače, a ne pet shopove u kojima se životinjama retko posvećuje dovoljno pažnje. Mnogi naglašavaju da se nikad ne sme štedeti na veterinaru, a posebno se ne smeju davati lekovi na svoju ruku, jer doze za mačke i pse ovde ne važe.

Kupanje morskog praseta je tema o kojoj se ljudi često spore. Da li kupati bebicu? Da li koristiti šampon? Koliko često? Iz iskustva: kupanje nije potrebno više od jednom mesečno, osim ako prasac ne upadne u nešto lepljivo ili mirišljavo. Koristiti blagi šampon bez jakih mirisa, po mogućstvu šampon za glodare ili onaj na bazi antimikotika (npr. mycoseb), koji pomaže protiv početnih kožnih problema. Mnogi vlasnici priznaju da su prasence prvo kupali tek kad je imalo tri meseca ili više, dok su se drugi ohrabrili ranije i sve prošlo bez problema - pod uslovom da se životinja odmah dobro osuši, bez propuha. Zanimljiva je i metoda da se prasence lagano poliva iz ruke dok stoji u plitkom lavoru, a ne direktno pod tušem. Treba izbegavati da voda dospe u uši, i obavezno posle kupanja osušiti peškirom, a ponekad čak i fenom na najslabijem stepenu, pogotovo kod dugodlakih ili peruvijanskih prasaca koji imaju bogatu dlaku.

Jedna od pozitivnih strana kupanja jeste i umirenje straha - kad prasac vidi da mu se ništa loše ne dešava, vremenom se opušta, čak i legne u vodu. Međutim, divlji prasac koji se još nije privikao na ruke svakako će se opirati; tu je potrebno mnogo strpljenja, a nekad i taktika „jači sam, izdrži“ - ali uz nežnost i brzo završavanje posla. Kada je dlaka veoma masna od lekovitih krema, kratko kupanje postaje neminovnost.

Što se tiče skraćivanja noktiju, većina prasića ih skraćuje sama grickajući, ali pojedinim primercima rastu prebrzo i počinju da se savijaju. Tada je potrebno pažljivo rezati vrhove, najbolje posle kupanja kad su noktići omekšali. Kod prasaca sa tamnim nožicama teško se razaznaje živa (nerv), pa mnogi vlasnici radije odlaze kod veterinara ili koriste turpijicu za prirodne nokte.

Ponašanje i socijalizacija - od divljaka do maze

Pitati „kako pripitomiti morsko prase“ jedno je od najčešćih pitanja novih vlasnika. Ponekad prasac iz pet shopa ima traume i bojažljiv je danima, pa čak i nedeljama. Neki se nervozno bacaju po kavezu na svaki šum, ne daju da ih pipnu, grickaju i grebu. Iskusni negovatelji kažu: strpljenje i polagano upoznavanje. Pustite ga da prvo istraži sobu (bez opasnih kablova), pričajte mu tihim, umirujućim glasom, nudite hranu iz ruke. Neki su prasci potpuno odbijali kontakt, ali su vremenom naučili da dolaze na zov, penju se na krila i čak spavaju na vlasniku. Ima i onih koji nikad ne postanu prave maze, ali su srećni i zdravi - prosto su takvog karaktera, „kao ljudi - svako ima svoju narav“.

Zanimljivo je kako prasići umeju da pokažu emocije. Kad su srećni, ispuštaju onaj karakteristični zvuk - neko ga zove „drrr“, neko cvrkutanje - i umeju da poskakuju kao kokice (popcorn). Takođe, mnogi ovi ljubimci veoma brzo povežu zvuk kesice s hranom sa obrokom i momentalno kreću da skiču od uzbuđenja. Ima i malih inovativaca: poprečuju posude, izbacuju hranu, vrte se u krug - sve da skrenu pažnju. Neki vlasnici u šali govore kako ih je ljubimac izdresirao, a ne obrnuto.

Morski prasići su društvene životinje, ali spajanje dve jedinke nije uvek jednostavno. Ako su odrasli mužjaci dugo živeli odvojeno, mogu pokazivati teritorijalno ponašanje, juriti se i tući. Zato je bolje da se mladi spajaju rano, ili da se uz kompatibilnu ženku (ako ne želite leglo, potrebna je kastracija) uspostavi sklad. Iskustva govore da čak i kad su dve jedinke starosedeoci, dolazak treće može izazvati lom i potrebu za dodatnim kavezom. Ipak, uz malo truda, parovi često postanu nerazdvojni.

Oprema i nabavka - od kaveza do poslastica

Kad se odlučujete za kavez za morsko prase, obratite pažnju na dimenzije. Minimalna dužina od 100 cm za jednog odraslog prasca je preporuka koja se ponavlja. Veći kavez znači više prostora za trčkaranje i istraživanje. Postoje i varijante s produžecima na sprat, ali treba voditi računa da rampa nije prestrma - mnogi prasici ne vole skakati, a i kad skakuću, mogu se povrediti. Važan detalj je razmak između rešetki: kod mladunaca ili posebno mršavih jedinki može se desiti da zabadaju glavu; zato su za manje prasiće bolji kavezi s užim razmakom.

Hrana za morsko prase koja se prodaje u pet shopovima često je osnovnog kvaliteta, posebno u manjim mestima. Vlasnici se žale da je izbor poslastica katastrofalan - sem nekoliko štapića sa šargarepom i medom, gotovo ništa drugo. Zato se mnogi snalaze naručivanjem iz kataloga, putem interneta ili preko poznanika. Tu su posebno traženi razni rolat-štapići punjeni povrćem, kao i slatkiši na bazi voća i žitarica. Ipak, treba biti oprezan sa previđe šećera i veštačkih boja. Bolje je osloniti se na sveže sezonsko voće i povrće - to je i zdravije i povoljnije.

Kad je reč o prevozu i izlascima, korišćenje transportera je neophodno. Mnogi vlasnici biraju plastične transportere koji se otvaraju i sa gornje strane. Neki prasici su naučili da sami ulaze u njih kad požele, dok drugi moraju biti pažljivo ubačeni. Veoma je korisno da transporter uvek ima sveže seno i malu činijicu sa vodom, naročito pri dužim putovanjima. U automobilu treba obezbediti da transporter bude stabilan i da ne stoji direktno na suncu. Iskustva sa putovanjima u inostranstvo pokazuju da papirologija za peruanske prasiće može biti komplikovana, jer se za neke zemlje zahteva poseban sertifikat i pasos, inače prasac može biti oduzet na granici. Zato je pre putovanja, posebno avionom, važno konsultovati veterinara i nadležne inspekcije.

Za svakodnevno druženje van kaveza, mnogi koriste povodac za prasce. Postoje minijaturni amovi za glodare, ali iskustva kažu da su oni najčešće „nikakvi“ i poput pertle. Zato se češće biraju amovi za najmanje pse (čivavice), koji su udobniji i sigurniji. Bitno je da am nije pretežak i da ne pritiska dlaku. Takođe, prilikom šetnje napolju, birajte travu na čistinama, nikako pored prometnih puteva ili na mestima gde se možda prskaju hemikalije. Mnogi vlasnici smatraju da je najbezbednije da prasac trčkara u ograđenom dvorištu pod nadzorom, jer su ove životinjice brze i plašljive, pa ih je lako izgubiti iz vida.

Svakodnevna rutina i mali trikovi

Da bi morsko prase bilo srećno, treba da se oseća sigurno i da ima ustaljen raspored. Nahranite ga uvek u približno isto vreme, redovno menjajte vodu i pružite mu priliku da se istrči. Većina prasaca obožava kad im se pravi „praščije ćebe“ od starog peškira ili flisa ispod kog mogu da se zavuku i spavaju. Nisu retki ni oni koji su naučili da spavaju na vlasnikovim grudima ili u rukavu duksa. Pri tom valja imati na umu da mališani ne mogu dugo trpeti: obično nakon 10-15 minuta počinju da grickaju odeću, što je znak da im se ide u toalet. Tada ih je najbolje vratiti u kavez ili na pripremljeno mesto za nuždu.

Još jedan biser iz svakodnevice: mnogi prasići vrckaju guzom pre nego što krenu da beže, pa to služi kao smešna najava njihovog „brzog zeksa“. Drugi, pak, uče da se penju na noge, zovu cvrčanjem, pa čak i ljube. Naročito su maštoviti oni koji postanu majstori za pražnjenje kesa užinom: znaju da izvrnu celu posudu sa senom ili da preokrenu činiju sa hranom kako bi doprljali do poslednje mrve - a vlasnici samo iznenađeno vrte glavom.

Na kraju, bitno je istaći da su morske prasice izuzetno dugoveki ljubimci u poređenju sa drugim glodarima - uz dobru negu mogu doživeti 5 do 7, a ponekad i više godina. Ključ svega leži u poštovanju njihovih specifičnih potreba: ishrana bogata senom i povrćem, stalno dostupna voda, čest i suv prostor za život, redovna poseta veterinaru i, iznad svega, mnogo ljubavi i pažnje. Iako su mali, oni umeju da osvoje srce i svaki dan podsete da je jednostavna radost najvažnija.