Kako otvoriti privatni biznis u Srbiji - koraci, troškovi i fiskalna kasa

Pokretanje sopstvenog biznisa u Srbiji često izgleda kao veliki i komplikovan poduhvat. Dok jedni sanjaju o cvećari, piljari ili malom salonu, drugi se plaše papirologije, inspekcija i poreza. Ipak, oni koji su već prošli kroz taj proces uglavnom ističu jednu stvar: sama registracija danas je najmanji problem. Mnogo veći izazov su realna procena tržišta, početni kapital, mesečni troškovi i upornost da se izdrži period dok se radnja ne razvije.

Zašto je priprema važnija od same registracije?

Pre nego što se upustite u bilo kakvu proceduru, potrebno je da odgovorite na nekoliko ključnih pitanja. Šta tačno želite da radite? Da li postoji potražnja za vašim proizvodom ili uslugom? Ko su vaše mušterije? Koliko su udaljeni dobavljači i kakvi su njihovi uslovi poslovanja? Odgovore na ova pitanja nećete naći u rešenju o registraciji, već u svakodnevnom životu, na pijaci, u razgovoru sa budućim kupcima i u analizi lokala koji su vam na raspolaganju.

U brojnim iskustvima ljudi koji su otvarali privatnu radnju ponavlja se sličan obrazac. Onaj ko već prodaje na pijaci i poznaje svoje mušterije ima veliku prednost. Onaj ko kreće bez iskustva, ali sa idealizovanom slikom o „lakom profitu", često posle nekoliko meseci shvati da su troškovi veći od očekivanih. Posebno je važno napraviti računicu koja uključuje kiriju, režije, doprinose, porez, nabavku robe i sopstvenu zaradu. Tek tada se vidi da li ideja može da preživi.

Registracija preduzetnika u APR - prvi zvanični korak

Za većinu malih biznisa najjednostavniji oblik organizovanja jeste preduzetnička radnja. Od maja 2009. godine u Srbiji funkcioniše jednošalterski sistem registracije privrednih subjekata. To praktično znači da se podnošenjem jedinstvene registracione prijave u Agenciji za privredne registre (APR) istovremeno obavlja i upis u registar privrednih subjekata i registar poreskih obveznika. Podnosilac na jednom mestu dobija rešenje o registraciji osnivanja privrednog subjekta, zajedno sa poreskim identifikacionim brojem (PIB). Celokupna procedura, prema zakonu, ne bi trebalo da traje duže od pet dana od dana podnošenja prijave.

Uz prijavu se prilaže dokumentacija kojom se dokazuje identitet i pravo na korišćenje poslovnog prostora, a za pojedine delatnosti potrebna je i posebna dozvola. Naknada za registraciju preduzetnika iznosi nekoliko stotina dinara, tačnije oko 1.500 dinara, ali se visina taksi periodično menja. Za promenu podataka, rezervaciju naziva, brisanje radnje ili izdavanje izvoda iz registra, takođe se plaćaju propisane naknade. Zbog čestih izmena propisa, najbezbolnije je da aktuelne iznose proverite na zvaničnoj tabeli APR-a ili u razgovoru sa knjigovođom.

PIB - poreski identifikacioni broj

Poreska uprava vodi registraciju poreskih obveznika dodeljivanjem poreskog identifikacionog broja, poznatijeg kao PIB. To je jedinstveni i jedini broj fizičkog, odnosno pravnog lica za sve javne prihode. PIB se zadržava prilikom promene sedišta, odnosno prebivališta, što znači da ga ne menjate ako se poslovni prostor preseli u drugu opštinu. Ovaj broj će vam biti potreban pri otvaranju računa u banci, podnošenju poreskih prijava, izdavanju faktura i u svakodnevnoj komunikaciji sa državom.

Kada dobijete rešenje o registraciji, morate napraviti i pečat. Iako se u savremenom poslovanju pečat polako gubi, u mnogim situacijama on je i dalje obavezan. Pečat mora da sadrži naziv radnje, sedište i ime vlasnika. Naziv na pečatu mora biti identičan nazivu radnje upisanom u rešenju. Upravo zato je važno da pre registracije proverite da li je željeni naziv slobodan i da li može da se upotrebi bez zabune sa već postojećim firmama.

Otvaranje računa u banci

Privredni subjekat ne može poslovati bez računa u banci. Preduzetnik otvara tekući račun, koji se ranije zvao žiro-račun. U skladu sa važećim propisima, račune vode poslovne banke, a preduzetnik može imati račun u jednoj ili više banaka. Za otvaranje računa najčešće su potrebna sledeća dokumenta:

• Zahtev za otvaranje računa, koji se dobija u banci;
• Rešenje o upisu u registar od strane nadležnog organa;
• Izvod iz poreske evidencije nadležnog poreskog organa koji sadrži poreski identifikacioni broj - PIB;
• Karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za potpisivanje naloga za raspolaganje sredstvima sa računa, potpisan od ovlašćenog lica i overen pečatom;
• Overa potpisa lica ovlašćenih za zastupanje na propisanom obrascu.

Banke mogu tražiti i dodatnu dokumentaciju, poput ugovora o zakupu poslovnog prostora ili dokaza o adresi sedišta. Preporuka je da se pre odlaska u banku raspitate o tačnoj listi potrebnih papira, jer svaka banka ima sopstvenu proceduru.

Poreska uprava, porezi i doprinosi

Kada je registracija završena, počinju redovne obaveze prema državi. Preduzetnik koji se bavi trgovinom, ugostiteljstvom ili uslugama gotovo uvek mora da prijavi osnivanje radnje i da se prijavi na obavezno socijalno osiguranje. Visina poreza zavisi od toga da li se oporezivanje utvrđuje paušalno ili na osnovu poslovnih knjiga.

Paušalci, kako im samo ime kaže, plaćaju porez u paušalnom iznosu koji utvrđuje Poreska uprava. Oni ne vode poslovne knjige, osim knjige paušalno oporezivih obveznika (KPO), koja predstavlja spisak faktura i uplata na račun. Paušalci mogu da podižu novac sa poslovnog računa i za lične potrebe, do propisanog dnevnog limita, bez obaveze da banci podnose dokaze o razlogu podizanja novca. To mnogima olakšava vođenje finansija, jer nije potrebno striktno razdvajanje poslovnih i privatnih troškova.

Preduzetnici koji posluju sa knjigama, s druge strane, moraju da angažuju knjigovođu. Ono što početnici često potcene jeste činjenica da knjigovodstvo nije samo trošak, već i zaštita. Dobar knjigovođa pomaže oko prijava, rokova, obračuna zarada i savetuje kako da se izbegnu kazne. Iskustva iz prakse govore da je čak i za male radnje pametno unajmiti stručnjaka bar privremeno, dok vlasnik ne savlada osnove.

Pored poreza, na zarade se plaćaju i doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Iako se stope menjaju, ukupno opterećenje ume da bude značajno. Tu su i razne lokalne takse, poput naknade za isticanje firme ili takse za držanje poslovnog prostora, koje propisuje svaka opština posebno. Zbog svega toga, pre otvaranja je korisno napraviti grubu mesečnu projekciju obaveza i uključiti je u cenu svojih proizvoda ili usluga.

Fiskalna kasa i evidentiranje prometa

Jedna od najčešćih nedoumica početnika jeste - da li moram odmah da kupim fiskalnu kasu? Odgovor zavisi od delatnosti. Prema zakonu o porezu na dodatu vrednost i uredbi o načinu evidentiranja prometa preko registar kasa sa fiskalnom memorijom, obveznici koji prodaju robu ili pružaju usluge u gotovini uglavnom moraju da imaju fiskalnu kasu. To se odnosi na veliki broj radnji: piljare, prodavnice, butike, ugostiteljske objekte, salone lepote i slično.

Fiskalnu kasu treba kupiti od ovlašćenog proizvođača ili servisera. Pre početka evidentiranja prometa, kasa mora biti fiskalizovana za svakog pojedinačnog korisnika od strane radnika Poreske uprave. Tom prilikom se vrši i nabavka terminala za daljinsko očitavanje podataka, takozvanog GPRS uređaja, kojim se promet automatski prosleđuje poreskim organima. GPRS uređaj nije neophodan prodavcima koji promet obavljaju na pijačnim tezgama i onima čija delatnost zahteva čestu promenu mesta prodaje.

Od obaveze posedovanja fiskalne kase oslobođeni su pojedini oblici delatnosti: prodavci karata u putničkom saobraćaju, taksi prevoznici, banke, osiguravajuća društva, poštanske službe, advokati, ulični prodavci sladoleda, kokica i štampe, kao i prodavci koji robu prodaju preko automata. Posebno su oslobođeni poljoprivredni proizvođači i vlasnici samostalnih zanatskih radnji koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaju svoje poljoprivredne proizvode ili sopstvene proizvode zanatstva i domaće radinosti.

Ukoliko fiskalnu kasu ne nabavite na vreme, možete se suočiti sa ozbiljnim posledicama. Zakonom propisane novčane kazne za neizvršenje ove obaveze kreću se od 100.000 do milion dinara, a uz kaznu može biti izrečena i mera zabrane obavljanja delatnosti. Zato ovu obavezu ne treba shvatiti olako, čak i kada vam se u startu čini kao veliki trošak.

Posebne dozvole i inspekcijski uslovi

Za veliki broj delatnosti nije dovoljna samo registracija u APR-u. Ako se bavite proizvodnjom i prometom opasnih i štetnih materija, nafte i naftnih derivata, otrova, lekova, boja i lakova i drugih hemijskih sredstava, kao i obavljanjem zdravstvene delatnosti, industrijskom proizvodnjom životnih namirnica ili prometom svežeg mesa, neophodno je rešenje nadležnih inspekcijskih organa o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova. To znači da nadležna inspekcija mora da proveri prostor, opremu i higijenske uslove pre nego što počnete sa radom.

U praksi to najčešće podrazumeva obilazak sanitarnog inspektora, pribavljanje sanitarnih knjižica za zaposlene i proveru da li prostor ispunjava standarde za skladištenje i prodaju hrane. Za ugostiteljske objekte, poslastičarnice, pekare i kladionice često su potrebni i posebni uslovi u pogledu ventilacije, vode, struje i zaštite od požara. Ukoliko planirate da proizvodite hranu, moraćete da ispunite i dodatne zahteve koji se odnose na bezbednost hrane, što znači uvođenje dobre higijenske prakse i, u određenim slučajevima, HACCP sistema.

Iskustva iz različitih krajeva Srbije pokazuju da su upravo „papiri" najveći izvor zabune. Dok su nekada dozvolu čekale nedeljama, danas se više informacija može dobiti na jednom mestu. Ipak, savet iskusnijih je jasan: pre nego što potpišete ugovor o zakupu i kupite inventar, proverite kod nadležne inspekcije koji su tačni uslovi za vašu delatnost. To vas može sačuvati od ogromnih troškova naknadnog prilagođavanja prostora.

Koliko novca je zaista potrebno za početak?

Ovo je pitanje na koje nije moguće dati jedinstven odgovor. Jedan biznis može da krene sa 300 evra i starom opremom, dok drugi zahteva više hiljada evra samo za nabavku robe. Mnogo zavisi od toga da li imate svoj lokal, da li kupujete polovnu ili novu opremu i koliki asortiman želite u startu.

Za prodavnicu voća i povrća, na primer, početna ulaganja uključuju kiriju, police, rashladnu vitrinu, vagu, kasu i prvu nabavku robe. Ljudi koji su se bavili ovim poslom kažu da je u manjoj sredini moguće krenuti i sa oko hiljadu evra, ali da je ključno imati rezervu za narednih nekoliko meseci. Vlasnica cvećare iz grada sa oko 35.000 stanovnika istakla je jednu važnu stvar: ako nemate „štek" da izdržite dve godine dok se posao ne razradi, teško ćete uspeti. To ne znači da ćete dve godine biti u gubitku, već da vam treba vremena da steknete stalne mušterije i izgradite ugled.

S druge strane, u iskustvima se pominje i žena koja je krenula sa malo novca i uz pomoć prijatelja i porodice. Umesto da čeka idealne uslove, krenula je sa onim što je imala, polako dokupovala opremu i vremenom izgradila posao. Takve priče su ohrabrujuće, ali ne smeju da zamagle sliku o realnim troškovima: kirija, režije, porezi, doprinosi, knjigovođa i troškovi nabavke ne čekaju da se posao razvije.

Najčešće greške početnika

Kada se saberu iskustva onih koji su uspeli i onih koji su odustali, nameće se nekoliko uobičajenih grešaka. Prva je mešanje privatnog i poslovnog novca. Kada radnja počne da donosi dnevni pazara, vlasnik pomisli da je sve to njegova zarada. Međutim, od svakog pazara treba izdvojiti novac za novu robu, porez, režije i buduće troškove. Oni koji to ne urade, brzo ostanu bez robe i bez para za obaveze.

Druga greška je loš odnos prema zalihama. U prodavnici prehrambene robe, naročito zdrave hrane, brzo kvarljiva roba znači veliki rizik. Ako kupite previše proizvoda sa kratkim rokom trajanja, deo ćete morati da bacite. Zato je pametnije krenuti sa manjim količinama i postepeno širiti asortiman, osluškujući šta mušterije zaista traže.

Treća greška je nestrpljenje. Ljudi često očekuju da će posao odmah krenuti, a kada se to ne dogodi, gube motivaciju ili odustaju posle par meseci. Mnogi uspešni privatnici svedoče da je prvih godinu dana najteže. Potrebno je da se o vama čuje, da vas preporuče i da kupci steknu poverenje. To se ne dešava preko noći.

Posebna tema je „rad na crno". Iako pojedini vide sivu zonu kao način da prežive početak, iskustva pokazuju da inspekcija može da stigne u najgorem trenutku. Kazne za neevidentiran promet, neregistrovanu delatnost ili neprijavljene radnike mogu da budu višestruko veće od uštede koju donosi rad bez papira. Osim toga, bez legalnog statusa teško je zasnovati poslovnu saradnju sa ozbiljnim dobavljačima i kupcima.

Subvencije i podsticaji za samozapošljavanje

Za one koji su prijavljeni na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, postoji mogućnost dobijanja subvencije za samozapošljavanje. Uslovi se menjaju, ali obično podrazumevaju da je lica prijavljeno na birou najmanje mesec dana, da prođe obuku za preduzetnike i da pripremi biznis plan. Sredstva se dodeljuju na osnovu konkursa, a odluku donosi komisija koja boduje pristigle prijave. Iako su iznosi skromni, za mnoge su to značajna početna sredstva.

Pored subvencija, pojedine lokalne samouprave imaju start-up kredite ili programe podrške za mlade, žene i preduzetnike početnike. Postoje i programi koji se odnose na poljoprivredu, zanatstvo i socijalno preduzetništvo. Preporuka je da se raspitate u svojoj opštini i u ispostavi Nacionalne službe. Ništa ne košta da pitate, a odgovor može da vam pomogne da značajno smanjite početne troškove.

Kako odabrati pravu delatnost?

Ponekad se ljudi fokusiraju na proceduru, a zaborave na suštinu: šta ćete raditi svakog dana. Ako volite rad sa ljudima, frizerski salon ili prodavnica mogu biti pravi izbor. Ako ste kreativni, razmislite o izradi predmeta od dekupaža, šivenju ili oslikavanju keramike. Ako posedujete poljoprivredno zemljište, možda je pametnije uložiti u plastenike i proizvodnju sadnica nego u iznajmljivanje poslovnog prostora.

Na domaćim forumima često se postavlja pitanje šta je najisplativije otvoriti. Odgovor uvek zavisi od sredine, konkurencije i ličnih afiniteta. Prodavnica veša može odlično da posluje u jednom gradu, a u drugom da jedva pokrije troškove. Salon venčanica može da bude uspešan tamo gde postoji tradicija velikih svad